Javni servisi imaju ključnu ulogu u očuvanju demokratskih standarda

Javni servisi imaju ključnu ulogu u očuvanju i jačanju demokratskih standarda i interesa građana, poručeno je na otvaranju konferencije „Ko ima moć nad RTCG i kome ona treba da pripada?“, koju je organizovao Centar za građansko obrazovanje (CGO).

Sa konferencije je poručeno i da nezavisnost i profesionalizam medija, a posebno javnog servisa Radio-televizije Crne Gore (RTCG), predstavljaju osnovu za napredak Crne Gore na putu evropskih integracija.

Prvi sekretar Ambasade Holandije, Korvin van Strin, rekao je da ta država pridaje veliki značaj slobodi medija i slobodi izražavanja.

On je naglasio da je u demokratskim društvima nezavisna kontrola vlasti nezamjenljiva, i da javni servis ima centralnu ulogu u očuvanju profesionalnih standarda i interesa građana.

„Slobodni i kritički mediji su nezamjenljivi u svakom demokratskom društvu. U Holandiji Vlada nema pravo da se miješa u ono što ljudi govore ili pišu“, kazao je Van Strin.

On je dodao da sloboda medija omogućava novinarima da nadziru nosioce moći i građanima obezbijede nezavisne i tačne informacije. 

„Omogućava im provjeru da li su postupci političara i privrednih aktera u suprotnosti ili ne sa nacionalnim ili evropskim zakonima. Zato nezavisni mediji imaju ključnu ulogu kao protivteža moćnim institucionalnim i političkim narativima i temelj su zdrave i funkcionalne demokratije“, ocijenio je Van Strin.

On smatra da je potrebno da se poštuju preporuke Evropske komisije, posebno u dijelu usklađivanja medijskog zakonodavstva sa Evropskim aktom o slobodi medija, hitnog imenovanja svih članova Savjeta Agencije za audiovizuelne medijske usluge (AMU).

Van Strin je ukazao i na potrebu zaštite uređivačke, institucionalne i finansijske nezavisnosti javnog emitera i AMU od neprimjerenog uticaja.

Izvršna direktorka CGO-a, Daliborka Uljarević, navela je građani i građanke Crne Gore zaslužuju nezavisan i profesionalan Javni servis kao jedno od svojih prava, a ne kao privilegiju“.

Prema njenim riječima, pitanje kontrole nad RTCG  je „pitanje karaktera društva koje živimo i oblikujemo“.

Uljarević je kazala da Crna Gora nikada nije imala istinski Javni servis, već određene iskorake u periodu kad su RTCG vodili Andrijana Kadija i Vladan Mićunović.

Uljarević je upozorila na stanje oko izbora generalnog direktora RTCG, koje je, kako je rekla, „primjer otvorenog i beskrupuloznog kršenja sudskih odluka i sistematskog potkopavanja vladavine prava“.

Moć nad RTCG, kako je kazala Uljarević, jedino može pripadati građanima, a ne političkim centrima ili partijama.

„RTCG ne smije biti ni plijen, ni instrument, ni moneta za potkusurivanje, već stub informisanja i garant demokratskog prostora“, kazala je Uljarević.

Direktorka AMU Sunčica Bakić, govoreći o sadržaju programa javnih emitera, rekla je da je suština crnogorskih javnih servisa da se dominantno bave politikom i političkim pitanjem.

Ona je na panelu „Uloga javnih emitera u savremenom medijskom pejzažu”, kazala da crnogorsko društvo živi u jednom izgrađenom narativu, koji nije stvarnost.

„Koji je konsutrukcija stvarnosti koji su za nas različiti medijski akteri napravili, ona podrazumijeva da su publici nametnute teme kojom će se baviti“, rekla je Bakić. 

Ona je kazala da bi javni servisi morali da budu oslobođeni od takvih narativa i da je to njihova suština. 

„Za Crnu Goru to je od suštinske važnosti. Znam da su očekivanja od regulatora velika, da postoji očekivanje da neka institucija u zemlji dovoljno kredibilna, kaže šta je istina i prihvatljiv narativ, takvo nešto ne postoji u bilo kojoj demorkatskoj zemlji, narativi nijesu istina ali nijesu nužno ni laž“, rekla je Bakić.

Ona je rekla da suštinsko pitanje nije koliko javni emiteri proizvode sadržaja nego kakvi su i da li su u stanju da odgovore na očekivanja javnosti.

Bakić je istakla to što budžet RTCG iznosi 22 miliona EUR, a da svi komercijalni emiteri godišnje zarade oko 16 miliona. 

Prema njenim riječima, uticaj na javne emitere je dominantno kroz imenovanja organa upravljanja. 

Direktor Akademije RTV SLO Slovenija Vanja Vardjan kazao je da javni servisi „pripadaju nama koji ih plaćamo“.

„Mi na neki način treba da imamo uticaj kakav javni servis treba da bude. Pripada i nama koji radimo na javnom servisu. Ako imamo mogućnost da budemo nezavisni, radićemo bolje“, rekao je Vardjan.

On je naglasio da je finansiranje medija važno, i dodao da ako neki javni servis nema dovoljno para, program će biti manje kvalitetan i građani neće htjeti da ga plaćaju.

On je kazao da u građani koji imaju televizor u Sloveniji, za finansiranje javnih servisa izdvajaju oko 14 EUR. 

Vardjan  je rekao da je model poput onog u skandinavskim zemljama dobar, pojašnjavajući da se od ličnog poreza građana izdvaja za finansiranje javnih emitera.

Direktorica Radio-televizije Bosne i Hercegovine (BiH) Neda Tadić, kazala je da je u toj državi vrlo jedinstven slučaj u sferi javnog servisa.

„Svjedočimo rušenju javnog medijskog servisa od države. To mrcvarenje traje dugo. U ovoj godini obilježavamo 80 godina postojanja i vrlo moguće godinu u kojoj će javni servis bude ugašen ukoliko se hitno ne preduzmu neke mjere“, ukazala je Tadić.

Ona je rekla da je kompleksno ustavno uređenje BiH dovelo do toga da je javni servis vrlo kompleksan.

Tadić je rekla da doprinosi na plate zaposlenih, u posljednjih deset godina, nijesu isplaćivani.

“Sve se to ciljano i planski radi kako bi se entitetski emiteri kontrolisali. Pojedine mnogo dobro kontrolišu. Nas ne mogu još. Bilo je pokušaja i pritisaka”, dodala je Tadić.

Ona je navela da je njihov fokus na problemima običnog građanina.

„I ne libimo se prozivati političara bez obzira kojoj političkoj opciji pripadaju, i zato se borimo za opstanak. Neizvjesna situacija, moglo bi se desiti da postanemo jedina zemlja u Evropi bez javnog servisa“, kazala je Tadić.

Direktorka RTV Budva Iva Pavlović rekla je da taj medij jedan od rijetkih koji trenutno „nije pod šapom državne vlasti“.

„Iako su pokušali da nas ućutkaju, uspjeli smo da se izborimo“, rekla je Pavlović. 

Ona je podsjetila na period od 2008. do 2014. kad zaposleni nijesu primali plate i kad nije bilo novca za obnavljavanje tehnike.

Pavlović je rekla da je 2014. osnivač odlučio da se spoje radio i televizija i da se formira javni lokalni emiter.

Tada se, kako je dodala Pavlović, ušlo u reprogram dugova i krenulo uzlaznom putanjom. 

Pavlović je ukazala da imaju problem sa prostorom.

“Nalazimo se u zgradi koja više ne zadovoljava potrebe lokalnog javnog emitera. Jako je teško naći slobodan prostor da se napravi neka zgrada, kako bi se stekli uslovi da sopstvena produkcija bude bolja i savremenija”, rekla je Pavlović.

Ona je rekla da imaju problem da nađu ljude koji žele da rade pred kamerama, i navela da se na njihov oglas za tri mjeseca nije prijavio niko.

Pavlović je problematizovala pitanje slobode medija.

„Ne možete da kažete šta mislite ako se to ne uklapa u nečiju agendu. Čemu služe mediji, nije ni čudo što gubimo publiku“, rekla je Pavlović.

Pavlović je naglasila da lokalni javni emiteri imaju obavezu da se bave temama od lokalnog značaja, ali i da prenose pitanja od nacionalnog interesa kada postoje jasni razlozi u javnoj sferi. 

„Na lokalnom nivou dužni smo da obrađujemo teme koje su važne i na nacionalnom planu, ukoliko postoji jasan javni interes“, kazala je Pavlović.

Mina