Carina se digitalizuje, privredi stižu nove naknade
Uprava carina ima rok od dvije godine da uspostavi nacionalni jedinstveni šalter za carinske postupke. Ovaj centralizovani digitalni centar omogućiće elektronsku razmjenu podataka između carine i privrede u skladu sa evropskim direktivama, navedeno je u obrazloženju nacrta Zakona o nacionalnoj jednošalterskoj okolini za carinu, koji je na javnoj raspravi do 17. juna.
Sadašnji sistem je zastario, komplikovan, predstavlja teret za privrednike i čest je izvor grešaka.
Šta donosi novi zakon?
Primjena novog zakonskog rješenja trebala bi da donese moderan sistem i efikasniju elektronsku komunikaciju. Ključni ciljevi su:
- Smanjenje administrativnih opterećenja za privredu
- Skraćenje vremena obrade zahtjeva i brže donošenje odluka
- Povećanje transparentnosti postupaka
- Ukidanje potrebe da se isti podaci i dokumenta dostavljaju više puta različitim organima
Takođe, novi sistem će omogućiti automatsku provjeru necarinskih formalnosti, koja se do sada obavljala manuelno, što je usporavalo rad i stvaralo gužve.
Haos na terminalima zbog zastarjelog sistema
U analizi propisa se otvoreno priznaje da je postojeći sistem rada loš. Privrednici su do sada morali podatke i papire da nose odvojeno različitim institucijama.
Ovaj fragmentisan pristup direktno uzrokuje probleme na terenu – poput velikih zastoja i kolapsa na carinskom terminalu na Ćemovskom polju, na šta prevoznici godinama upozoravaju. Postojeći okvir ne garantuje informacionu bezbjednost niti povezivanje različitih institucija, što državi otežava kontrolu, a privredi stvara dodatne troškove.
Upozorava se da bi zadržavanje starog sistema usporilo digitalnu transformaciju i ugrozilo ispunjavanje međunarodnih obaveza Crne Gore na putu ka EU.
Projekat vrijedan 4,2 miliona: Privreda plaća ceh
Uspostavljanje novog digitalnog sistema koštaće 3,8 miliona eura, dok će sa troškovima upravljanja projektom i nadzorom ukupna cifra iznositi 4,2 miliona eura.
Održavanje sistema takođe neće biti besplatno. Godišnji operativni troškovi procjenjuju se na oko 900 hiljada eura. Planirano je da se ovaj novac obezbijedi direktno od privrednika.
Privreda će plaćati posebnu naknadu za korišćenje Nacionalnog jedinstvenog šaltera. Vrstu, iznos i način plaćanja ove takse utvrdiće Vlada posebnom odlukom, a sav novac će ići direktno u državni budžet.