Izložba Benksija u Beogradu

Piše novinarka Jelica Ročenović.

Photo: COFO Entertaiment

Deset godina je David Rjazancev s Bleda pozajmljivao umetnička dela iz galerijskih i privatnih kolekcija jednog od najoriginalnijeg umetnika sadašnjice Benksija ( Banksy) rodom iz Bristola.

Do polovine aprila 2025. oko sto Benksijevih radova posetioci će moći da vide u lepo uređenoj novoj galeriji u Dečanskoj 8, u Beogradu, iznad prolaza u Nušićevoj.

Za razliku od umetnika koji trče za publicitetom, Benksi je od samih početaka umetničkog stvaranja odlučio da ostane tajanstven i potpuno anoniman, a u medijima šitom planete prisutan samo preko svojih prijatelja posrednika.

Likovni umetnici su vekovima crtali i slikali na finom japanskom papiru, drvetu,kamenu, platnu, a Benksi je za svoja umetnička dela izabrao – zidove Bristola, Londona, a zatim Njujorka, Pariza i drugih svetskih prestonica.

U okviru pokreta „hip-hop“ kulture osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka prvi Benksijevi crteži kojima reaguje na političke događaje u svetu pojavili su se u jednoj sirotinjskoj četvrti njegovog rodnog Bristola.

Istoričar umetnosti, kustos galerije u Dečanskoj, Ksenija Kalezić objašnjava da za svoj umetnički izraz Benksi koristi „stensel tehniku“, što znači da stvara po šablonima, a ne slobodnom rukom:

„Prisloni šablon na zid koji želi da oslika, najčešće u zoru ili noću, i brzo zbriše. Koristi najčešće šimpanze kao simbole ljudi na vlasti, a pacove - simbole običnih ljudi koji u svetu ratova, nakrcanom atomskim i drugim naoružanjem pokušavaju da prežive. Svojim umetničkim radovima na duhovit i sarkastičan način upozorava celu planetu na mogućnost katastrofe. Umetnik svojim grafitima i grafikama osuđuje ratove, sumanute ideje ubijanja ljudi”. Bavi se, znači, egzistencijalnim pitanjima našeg vremena.

Na grafitu koji gledamo napisao je poruku posmatraču:

„Amerikanci rade iznad glave“. Bacaju bombe iz aviona, s visine, kao što su na nas bacali. Benksi je umetnik koga očigledno boli nepravda.

„Naš svet danas ne poznaje dovoljno simbolične poruke vizuelne komunikacije, a u srednjem veku, vidimo po freskama srpskih manastira iz 12. 13.veka, ljudi su pravilno razumeli simbolične poruke Svetog pisma, kao, recimo, Italijani Mikelanđelove scene „Strašnog suda“, primetih kustosu Dečanske osam?

„Naprotiv, niko od posetilaca Benksijeve izložbe me nije razočarao“ odgovara Ksenija Kalezić. „Nije pokazao nerazumevanje likova i reagovanja umetnika na razne negativne pojave i tragedije savremenog sveta“.

Najoriginalnije Benksijevo delo „Devojčica s crvenim balonom“, naslikana je na zidu u Londonu, i od tada je reprodukovana bezbroj puta. Prikazuje devojčicu, simbol čistote ljudske duše i ljudski san o ljubavi i dobroti, kojoj je vetar iz ruke odneo crveni balon. Da li će dete uspeti da ga uhvati?- pitanje je koje Benksi postavlja svakom čoveku na zemlji.

Kad se 2018. „Devojčica s balonom“ pojavila na Sotebi aukciji prodata je za milion i četiristo hiljada dolara. U času objave, slika ispada iz rama koji je Benksi sam ugradio, a ceo donji deo slike bio je isečen u „fronclama“, što je izazvalo veliki skandal u Velikoj Britaniji.

Benksi se branio: „Nagon za uništenjem je takođe stvaralački čin“. Nakon tog skandala „Devojčica s balonom“ dobila je na ceni i prodata je za sedam miliona dolara, a tri godine kasnije za dvadeset pet miliona dolara.

Niko ne može ostati ravnodušan pred Benksijevim umetničkim radovima. Majka, u klasičnoj umetnosti slikana kao Bogorodica, hrani malog Hrista iz žute bočice s mlekom na kojoj je nacrtana mrtvačka glava. S njenog tamnog ogrtača i bele benkice deteta crne i bele linije teku kao potoci krvi.

Pilot, naslikan pored borbenog aviona na krstarici, spreman za let, drži podignut transparent: „Aplauz!“.

I beli Benksijev golub mira raširenih krila nosi vojnički prsluk na kome je nacrtana meta za pucanj.

Devojčica od desetak godina u crnoj haljini, u levoj ruci drži spolja beli, a iznutra crni kišobran, iz čije tame na nju liju mlazevi krvi. Napolju ne pada kiša. Dete desnom ručicom očajno traži ruku spasa koje nema. Benksi protestuje: zlostavljanje dece je dobilo zastrašujuće razmere.

Čuveni antički filosof Empedokle napisao je pre dvadeset pet vekova: „Kad Zlo prevlada Dobro-Bog će uništiti svet“.

Dok dvojica ljudi mere prostor garaže, jedan veliki majmun podiže „zavesu“, otkrivajući mnogo uplašenih očiju. Skrivene pridošlice. Maskirani muškarac, s kapom „Šerloka Holmsa“ zamahnuo je da buket cveća, (simboličnu bombu), baci na nevidljivog neprijatelja.

Benksijeva Mona Liza na desnom ramenu drži dalekometno oružje koje može da uništi svaku metu.

Čuvena Benksijeva slika britanskog Parlamenta do poslednjeg mesta puna šimpanzi, objavljena u štampanim glasilima širom sveta, prodata je za bezmalo deset miliona funti.

Slike Simpsonovih suše se na žici pored buradi s nuklearnim otpadom i gomilom ljudskih kostiju.

Dva „bobija“ u ljubavnom zagrljaju..

Benksi se usudio da u Luvr krišom unese svoju Mona Lizu, a u Metropoliten muzej u Njujorku, ženu s gas maskom. Iz oba muzeja je izbačen.

Prodaja Benksijevih umetničkih radova za basnoslovne sume uticala je da se krene u potragu za identitetom zagonetnog umetnika. Novinari BBC pronašli su jednog njegovog prijatelja koji ga je osamdesetih angažovao da vodi likovne radionice u jednom siromašnom predgrađu Bristola, za decu od deset do četrnaest godina.

Na crnobelim fotografijama možemo videti Benksija s crnim šeširom, okruženog nasmejanom decom. Najoriginalniji i najpoznatiji svetski ulični umetnik dozvolio je da se fotografije iz bristolskog perioda objave, pod uslovom da se u novinama ne otkrije njegov identitet, crtačevo lice.

Dogovor je sklopljen. Šta su novinari uradili? S četiri poteza s četkom u boji okera, premazali su Benksijevo lice.

Niko i dalje ne zna ko je Benksi?

Beograd, 10.3.2025.

JELICA ROĆENOVIĆ